Ovo je prva godina kako je niško Narodno pozorište organizovalo festival drame i pozorišta pod nazivom „Teatar na rasrkšću“, imenom simbolizujući raskršće balkanskih kulturnih prostora. Festival je bio takmičarskog karaktera i održan je od 11. do 19. marta. Predzadnjeg dana Festivala nastupilo je renomirano Slovensko Narodno Gledališče iz Maribora sa predstavom „Sumrak bogova“.
Predstavu “Sumrak bogova” napisao je hrvatski dramaturg Ivor Martinić, po filmskom scenariju Lukina Viskontija, Enrika Mediolija i Nikole Badaluka. Izuzetnu režiju maestralno je uradio hrvatski filmski i pozorišni režiser Dalibor Matanić, a prvoklasna glumačka selekcija i podela, kao i scenografski ambijent, pomogli su režiseru da visoko pozicioira umetnički domet ove predstave.
Radnja prati preživljavanje i propast porodice Ešenbek u novim istorijskim okolnostima, dolaskom Hitlera na vlast u Nemačkoj. Predstava počinje sa članovima porodice, okupljenim na rođendanskoj proslavi glave porodice oko dugog porodičnog stola, gde svako ima svoje mesto u zavisnosti od udela deonica u porodičnom preduzeću. To je noć paljenja Rajhstaga i noć dugih noževa, u istoriji i kraj stare nemačke aristokratije, kada stari Konstantin fon Ešenbek biva ubijen. Nakon njegove smrti zahuktava se beskrpulozna i amoralna borba za nasleđe, kada se naslednici njegove imperije čelika propuštaju kroz politički žrvanj novoga doba.
Dekadentni salon sa rođendanskim stolom, sa početka predstave, se vremenom pretvara u gasnu komoru. Predstava izuzetno multimedijalno funkcioniše, a na velikom ekranu se simultano prikazuje snimljena radnja u gro planu. Muzika u ovoj predstavi takođe ima značajno mesto. Na početku slavlja se iz violine čuje par ofrlje izvedenih tonova Betovenove „Ode Radosti“, što jasno korespondira sa našim vremenom. Klavirske deonice iz „Potopljene Katedrale“ Kloda Debisija, se pojavljuju i pojačavaju kad god eskaliraju porodični konflikti u kojima se otkrivaju najosetljivije, patološki isprepletene monstruozne želje, egoistični interesi, “volja za moć” i svemoć, što dovodi i do najpodlije izdaje najbližih.
Kapital se pokazuje kao veliko zlo, koje prvo rastače porodicu, a posle i celo društvo. Fenomen zla vidljiv je u svoj svojoj grozoti, prikriven je i ukorenjen u čoveku kao pojedincu i u samom društvu. Komad mariborskog pozorišta analizira manipulaciju ljudima, njihovim težnjama i osećanjima, kao i beskrupuloznu i imanentnu Ničeovsku težnju ka moći i destrukciji uz ogroman nedostatak odgovornosti i osećaja odgovornosti. Elementi homofagije kod ove monstruozne porodice slede u sceni kada jedu hranu postavljenu na leševe srodnika.
Muzika iz „Potopljene Katedrale“ postaje sve tiša, u gasnoj komori, tamo gde se sve rastače ostaje ništa, pa i muzika utihne. Scenski jezik predstave je zaokružen, jasan i čist. Predstava je estetički savršeno urađena. Pored vrhunske glume, režije i izuzetne scenografije, treba istaći brutalnu aktuelnost predstave. Uljuljkujući se da je sve u redu, svi slutimo da nešto strašno dolazi, a to sebi ne želimo da priznamo, a to je, suštinski, izuzetno tragično stanje nas samih.
Predstava „Sumrak Bogova“ je apsolutni pobednik prvog niškog festivala „Teatar na rasrkšću“. Nagrada najbolje predstave na festivalu dodeljena joj je jednoglasno, od strane stručnog žirija, okluglog stola kritike i žirija novinara. Stručni žiri dodelilo je nagradu za najbolju režiju Daliboru Mataniću, a nagradu za najbolju žensku ulogu dobila je Nataša Matjašec Rošker za ulogu baronice Sofi fon Ešenbek. Za najboljeg mladog glumca proglašen je Petja Labovića za ulogu Martina fon Ešenbeka, a za scenografsko ostvarenje, u ovoj predstavi, stručni žiri je dodelio nagradu scenografu Marku Japelju.
Osim članova SKS “France Prešeren”, izvođenju predstave “Sumrak bogova” Slovenskog Narodnog Gledališča iz Maribora prisustvovao je kao gost i zamenik ambasadora Republike Slovenije u Srbiji, gospodin Roman Weixler.
Pišu: Mihailo Vagaja, Emilija Vagaja