{"id":783,"date":"2017-12-25T12:21:15","date_gmt":"2017-12-25T11:21:15","guid":{"rendered":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/?p=783"},"modified":"2018-04-30T16:37:01","modified_gmt":"2018-04-30T14:37:01","slug":"zelimir-zilnik-pobeda-zivota-nad-smrcu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/2017\/12\/25\/zelimir-zilnik-pobeda-zivota-nad-smrcu\/","title":{"rendered":"\u017delimir \u017dilnik – pobeda \u017eivota nad smr\u0107u!"},"content":{"rendered":"

\u017delimir \u017dilnik Petrovi\u0107, jedan od najnagra\u0111ivanijih jugoslovenskih reditelja, iako u 76. godini \u017eivota, pun je energije i jo\u0161 uvek stvara, a se\u0107anja na svoje roditelje i porodicu \u017dilnik koja je stradala u Drugom svetskom ratu, nisu izbledela. Njegov otac, Konrad, narodni heroj, poginuo 1944. godine kod Pirota, a majka Milica \u0160uvakovi\u0107 filozof, aktivistkinja Komunisti\u010dke partije Jugoslavije, bila je zarobljenica sobe broj 7 u ni\u0161kom Logoru Crveni krst, a zatim i streljana. \u017delimira je rodila u zatvorskoj bolnici, 8. septembra 1942. godine i u li\u010dnim dokumentima za mesto ro\u0111enja, reditelj ima grad Ni\u0161.<\/strong><\/p>\n

Slovena\u010dka porodica \u017dilnik se u Ni\u0161 doselila pre Drugog svetskog rata. Po svedo\u010denju poznatog reditelja, \u017delimira \u017dilnika, tada je u Srbiji bilo dosta posla za radnike, pa su i \u017dilnici iz Slovenije po\u0161li \u201etrbuhom za kruhom\u201c. Baka Ana bila je kroja\u010dica, a deka Viktor ve\u0161t stolar.<\/p>\n

Sin Konrad, \u017delimirov otac, je u vojsci stekao ve\u0161tine koje \u0107e mu kao mladom SKOJ-evcu koristiti u organizaciji oru\u017eanih partizanskih jedinica u brdima oko Ni\u0161a. Bista Konrada \u017dilnika i danas stoji u parku preko puta Gradske ku\u0107e u Ni\u0161u.<\/p>\n

\"\"
Konrad \u017dilnik, komandant Ozrenskog partizanskog odreda<\/figcaption><\/figure>\n

\u201eAli, njegovi ostaci nisu tu, postoji samo bista. Do\u0161ao sam do saznanja da je uhva\u0107en u brdima oko Pirota od strane bugarske vojske, mu\u010den i ubijen, 1944. godine,\u201c<\/strong> svedo\u010di \u017dilnik koji oca nikada nije upoznao, jer su se videli dok je jo\u0161 bio beba.<\/p>\n

Majka, Milica Ma\u0161a \u0160uvakovi\u0107 ro\u0111ena je u Zemunu, studirala je filozofiju i bila od prvog dana levi\u010dar, \u010dlan KPJ.<\/p>\n

\u201eU Ni\u0161 je do\u0161la nakon akcije paljenja nacisti\u010dke \u0161tampe u kojoj joj je vatra zahvatila deo lica i kosu, pa su tada\u0161nji drugovi odlu\u010dili da je sklone u unutra\u0161njost dok se ne oporavi, a akcija komunista padne u zaborav. Tada Ma\u0161a upoznaje Konrada i ra\u0111a se ljubav\u201c<\/strong>, podaci su do kojih je do\u0161ao \u017dilnik.<\/p>\n

Ma\u0161a \u0160uvakovi\u0107 imala je partizansko ime, Jovanka Popovi\u0107, i kada je uhap\u0161ena i zato\u010dena u Logor na Crvenom krstu, uhap\u0161ena je pod tim imenom. Bila je u sedmom mesecu trudno\u0107e.<\/p>\n

\u201eKomunisti ina\u010de nisu bili blagonakloni prema braku, ali su brak mojih roditelja ipak dozvolili\u201c,<\/strong> ka\u017ee \u017delimir uz osmeh.<\/p>\n

Ma\u0161a je streljana nekoliko meseci nakon ro\u0111enja sina, poslednja \u017eelja joj je bila da se\u00a0 zove \u017delimir, a Ana i Viktor ubijeni su kao taoci na Banjici, jer je za njihovom sinom Konradom bila raspisana poternica.<\/p>\n

Op\u0161irnije o stradanju porodice \u017dilnik mo\u017ee se pro\u010ditati u monografiji Ivane Gruden Milentijevi\u0107, kustosa \u2013 istori\u010dara ni\u0161kog Narodnog muzeja \u201eStradanje Slovenaca u Ni\u0161u u Drugom svetskom ratu 1941-1944\u201c, koja je iza\u0161la iz \u0161tampe 2014. godine.<\/strong><\/p>\n

Usvojenje i \u017eivot u kod bake i deke u Zemunu<\/strong><\/h2>\n

U zatvorskoj bolnici su strogo \u010duvali tajnu da je \u017delimir sin Ma\u0161e i Konrada. Deda i baba po majci tada u Ni\u0161 \u0161alju \u0107erku, Ma\u0161inu sestru koja nije imala dece, da usvoji malog \u017delimira.<\/p>\n

\"\"
Foto: RTV (Nenad Jovi\u0107evi\u0107)<\/figcaption><\/figure>\n

\u201eTako sam iz Ni\u0161a pre\u0161ao u Zemun kod bake i deke koji su me \u010duvali do smrti. Nakon njihove smrti, uzima me tetka koja je \u017eivela u Novom Sadu, bila udata za cenjenog doktora Petrovi\u0107a. Kao zahvalnost za sve \u0161to su mi pru\u017eili, ja danas imam dva prezimena, \u017dilnik i Petrovi\u0107,<\/strong> \u201e se\u0107a se reditelj.<\/p>\n

\u017delimir je u prvi razred osnovne \u0161kole po\u0161ao 1949. godine. Kao najpotresniju uspomenu iz tog vremana nosi re\u010denicu u\u010ditaljice na prvom \u010dasu.<\/p>\n

\u201eNeka ustanu svi kojima su roditelji poginuli u ratu. Od nas dvadesetak, pamtim da nas je ustalo vi\u0161e od polovine\u201c,<\/strong> kazao je kroz suze.<\/p>\n

Pravnik sa zabranjenim filmovima<\/strong><\/h2>\n

\u017dilnik je zavr\u0161io pravni fakultet. Ka\u017ee da ga je uvek privla\u010dila umetnost, za \u0161ta je zahvalan ujaku, ali je postao pravnik \u0161to mu je, kako ka\u017ee, bilo od velike koristi u sudskim sporovima jer su mu u socijalizmu filmovi \u010desto bili cenzurisani i zabranjivani. Nikad nije isticao da je sin narodnog heroja.<\/p>\n

\u201eTo je bio slu\u010daj sa filmom \u201eRani radovi\u201c. Film je ve\u0107 bio u distribuciji po bioskopima, kada mi je producent rekao da je film\u00a0 \u201egledao ON\u201c (misle\u0107i na Tita) i da je bio jako besan. Javni tu\u017eilac pokrenuo je spor u kome je tra\u017eio da se film zabrani\u201c,<\/strong> obja\u0161njava \u017dilnik.<\/p>\n

Sudija je sre\u0107om bio razuman \u010dovek, koji je tra\u017eio saslu\u0161anje svedoka, a i sam je odgledao film. \u017dilnik se se\u0107a da mu je rekao:<\/p>\n

\u201eFilm ti je dosadan, a javni tu\u017eilac se vara ako misli da jedan ovakav film mo\u017ee da sru\u0161i toliko jaku dr\u017eavu kao \u0161to je na\u0161a\u201c,<\/strong> i\u00a0 tako odbacio optu\u017ebu \u010dime se film ponovo na\u0161ao u bioksopima \u0161irom Jugoslavije.<\/p>\n

Film \u201eRani radovi\u201c nastao je 1969. godine, za temu je imao studentske demonstracije 1968. godine i okupaciju \u010cehoslova\u010dke, a iste godine nagra\u0111en je \u201eZlatnim medvedom\u201c na Berlinskom filmskom festivalu, kao i sa \u010detiri nagrade u Puli.<\/p>\n

Uspeh i karijera koja traje<\/strong><\/h2>\n

\u017delimir \u017dilnik \u017eivi i radi u Novom Sadu, autor je brojnih igranih i dokumentarnih filmova, jedan od za\u010detnika \u017eanra doku-drama, mnogostruko nagra\u0111ivan na doma\u0107im i internacionalnim filmskim festivalima.<\/p>\n

Od po\u010detka\u00a0 profesionalnog rada na filmu, okrenut je savremenim temama, koje uklju\u010duju dru\u0161tvenu, politi\u010dku i ekonomsku kritiku svakodnevice.<\/p>\n

Kao reditelj radio je u Nema\u010dkoj, bavi se pedago\u0161kim radom, mentor je i izvr\u0161ni producent niza me\u0111unarodnih filmskih radionica za studente iz regiona jugoisto\u010dne Evrope. Op\u0161irniju biografiju \u017delimira \u017dilnika mo\u017eete pro\u010ditati ovde.<\/a><\/p>\n

Poznati reditelj ima \u0107erku Ma\u0161u, koja je dobila ime po njegovoj majci Milici Ma\u0161i \u0160uvakovi\u0107 i unuka Viktora koji nosi ime ubijenog dede Viktora \u017dilnika.<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u017delimir \u017dilnik Petrovi\u0107, jedan od najnagra\u0111ivanijih jugoslovenskih reditelja, iako u 76. godini \u017eivota, pun je energije i jo\u0161 uvek stvara, a se\u0107anja na svoje roditelje i porodicu \u017dilnik koja je stradala u Drugom svetskom ratu, nisu izbledela. Njegov otac, Konrad, narodni heroj, poginuo 1944. godine kod Pirota, a majka Milica \u0160uvakovi\u0107 filozof, aktivistkinja Komunisti\u010dke partije […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":788,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[7],"tags":[118,117,112],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/783"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=783"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/783\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":796,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/783\/revisions\/796"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/788"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=783"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=783"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=783"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}