{"id":740,"date":"2017-11-26T15:09:43","date_gmt":"2017-11-26T15:09:43","guid":{"rendered":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/?p=740"},"modified":"2018-04-30T16:37:01","modified_gmt":"2018-04-30T14:37:01","slug":"miha-celar-kada-se-bavite-dokumentarnim-filmom-tesko-je-staviti-glavu-u-pesak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/2017\/11\/26\/miha-celar-kada-se-bavite-dokumentarnim-filmom-tesko-je-staviti-glavu-u-pesak\/","title":{"rendered":"Miha \u010celar: Kada se bavite dokumentarnim filmom te\u0161ko je staviti glavu u pesak"},"content":{"rendered":"

U sali Ni\u0161kog kulturnog centra upravo su zavr\u0161eni Dani slovena\u010dkog filma, a na zatvaranju festivala koji se ve\u0107 drugu godinu za redom odr\u017eava u Ni\u0161u, o svom filmu “Kodeli”\/<\/strong>orig.Codelli\/, govorio je slovena\u010dki reditelj Miha \u010celar. Ovaj poznati autor ka\u017ee da se opredelio za stvaranje dokumentarnih\u00a0 filmova i da je sre\u0107an da od toga\u00a0 mo\u017ee normalno da \u017eivi, ali da to tra\u017ei mnogo rada i istovremeni rad na vi\u0161e projekata. “Kodeli” je srpska publika moga da vidi pre slovena\u010dke, jer film kre\u0107e u distribuciju marta naredne godine. Na ovom projektu \u010celar je radio dve godine.<\/strong><\/p>\n

“Codelli”, pri\u010da o zaboravljenom slovena\u010dkom baronu<\/strong><\/h2>\n

Pri\u010da o baronu Antonu Kodeliju, slovena\u010dkom plemi\u0107u koji je bio pustolov, ali pre svega nau\u010dnik i \u010dovek \u0161irokih pogleda na svet je Mihi \u010celaru bila inspirativna, jer o njemu gotovo da i ne postoji “dru\u0161tveno se\u0107anje”. Prvi je iz Be\u010da dovezao automobil u Ljubljanu, a u saradnji sa nema\u010dkim in\u017eenjerima\u00a0 izme\u0111u 1910. i 1915. godine napravio je radio-telegrafsku stanicu koja je prvi put u istoriji be\u017ei\u010dno povezala Berlin i Togo (afri\u010dku zemlju u srcu d\u017eungle koja je u to vreme bila nema\u010dka kolonija).<\/p>\n

\"\"
Kodelija u filmu glumi poznati slovena\u010dki glumac Primo\u017e Bezjak<\/figcaption><\/figure>\n

Baron Anton Kodeli je finansijski pomogao produkciju prvog nemog filma koji je snimljen na tlu Afrike, po \u010dijem su uzoru kasnije nastali filmovi o Tarzanu. Na\u017ealost, umro je u prognanstvu, u \u0160vajcarskoj, kako reditelj ka\u017ee, “uz \u010detvrtu \u017eenu i prili\u010dno nesretan”.<\/p>\n

Po \u010celarovim re\u010dima produkciji filma “Codelli” prethodilo je opse\u017eno istra\u017eivanje koje je trajalo oko godinu dana. Igrane sekvence ura\u0111ene su animacijom starih fotografija barona Antona Kodelija, kojih je bilo negde oko 600.<\/p>\n

“Od 600 fotografija napravili smo selekciju, nisu bile jednakog kvaliteta , a ni eksplicitne u smislu nekog de\u0161avanja koje bi bilo va\u017eno za rekonstrukciju Kodelijevog \u017eivota. Izabrali smo ne\u0161to vi\u0161e od 40 fotografija, a onda su morale da pro\u0111u korekturu, \u010di\u0161\u0107enje, crta\u010d je morao da izbri\u0161e sve likove\u00a0 i umesto njih docrtati pozadine. Ta postprodukcija je trajala oko \u0161est meseci”,<\/strong> isti\u010de reditelj.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Izazov je bio na\u0107i glumce koji li\u010de na likove sa starih fotografija, a onda i napraviti kostime iz toga vremena, dodaje.<\/p>\n

Snimanje je zapo\u010deto u Austriji, gde \u017eivi Kodelijeva rodbina, a zatim u nema\u010dkim gradovima Berlinu i Nauenu,\u00a0 preko Italije i Francuske do Togoa. Nakon Togoa, filmska ekipa je obi\u0161la i nekoliko mesta u Sloveniji\u00a0 u kojima je porodica Kodeli imala dvorce, a snimanje je zavr\u0161eno u Ljubljani.<\/p>\n

“Organizacijski je bilo dosta te\u0161ko, jedan \u010dovek malo mo\u017ee uraditi, potreban je tim. \u0160to se finansija ti\u010de, film ima jednu zanimljivu pri\u010du. Prvi koji su finansijski u\u0161li u film je Slovenska nacionalna televizija, jer se od nje tra\u017eilo, po Ustavu, da mora finansirati filmove za kinematografe, a ne samo svoju produkciju. Oni su se u po\u010detku tome protivili, pa su izbubili spor na Upravnom sudu. 2014.\u00a0 je bila prva godina kada su morali objaviti konkurs, namenili su novac, ali su dali temu. Dakle, novac je mogla dobiti pri\u010da koja se de\u0161ava od 1900. do 1914. godine, tra\u017eili su da to bude igrani dokumentarac. To su bili uslovi konkursa, a na\u0161a pri\u010da o Kodeliju\u00a0 je apsolutno odgovorala. Ja sam ve\u0107 bio u toj temi, takore\u0107i sam celu pri\u010du imao “na lageru”,<\/strong> ka\u017ee uz osmeh reditelj.<\/p>\n

\"\"
Razgovor sa Mihom \u010celarom nakon projekcija filma u NKC-u<\/figcaption><\/figure>\n

Film je premijerno prikazan u septembru, na Festivalu slovenskog filma,\u00a0 a do sada je dobio nagradu “Iris” Udru\u017eenja slovena\u010dkih direktora fotografije, za najbolju fotografiju u kategoriji dokumentarnog filma, a u\u0161ao je u Silver selekciju Festivala dokumentarnog filma. Budu\u0107i da je premijerno prikazan pre nepuna dva meseca, tek je na po\u010detku festivalskog “\u017eivota”, za koji verujemo da \u0107e biti vi\u0161e nego uspe\u0161an.<\/em><\/p>\n