{"id":699,"date":"2017-11-09T16:03:17","date_gmt":"2017-11-09T16:03:17","guid":{"rendered":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/?p=699"},"modified":"2018-04-30T16:37:02","modified_gmt":"2018-04-30T14:37:02","slug":"gustav-kocijan-i-prve-operete-u-nisu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/2017\/11\/09\/gustav-kocijan-i-prve-operete-u-nisu\/","title":{"rendered":"Gustav Kocijan i prve operete u Ni\u0161u"},"content":{"rendered":"

Gustav Kocijan je jedan od Slovenaca koji su zaslu\u017eni za uvo\u0111enje operete, kao muzi\u010dko- scenskog dela u ni\u0161ko pozori\u0161te, koje se tada zvalo Narodno pozori\u0161te Moravske banovine u Ni\u0161u. Ovaj muzi\u010dar je od 1932. do 1949. godine radio u Narodnom pozori\u0161tu kao horovo\u0111a, dirigent orkestra, korepetitor i kompozitor scenske muzike. U publikaciji “Slovenci muzi\u010dari u ni\u0161kom kraju”, autora Slobodana A. Kodele, Danijele Stojanovi\u0107 i Sonje Cvetkovi\u0107, postoji podatak da je zahvaljuju\u0107i njemu, na sceni Narodnog pozori\u0161ta izvedeno \u010dak 48 operetskih predstava.<\/strong><\/p>\n

“Put oko sveta”, “Jedva ste\u010de zeta”, “Prodavnica vazduha”, “Glavna stvar”, “Hanka”, “Ruj Blaz”, “\u0160est lica tra\u017ee pisca”, “Mermer” “Prisni prijatelji”, “Zidanje Ravanice”, “Ko\u0161tana”, “Seviljski berberin”, “\u0110ido” i “Bogojavljanska no\u0107”, samo su neke od opereta koje su se mogle videti na sceni ni\u0161kog Narodnog pozori\u0161ta u\u00a0 sezonama od 1931. godine do 1953. Sve ove predstave povezuje ime Gustava Kocijana koji je uve\u017ebavao horove, dirigovao ili komponovao scensku muziku.<\/p>\n

U komadu “Lepeza ledi Vindermer”, koji\u00a0 je premijerno izveden 5. novembra 1936. godine, pi\u0161e: “za vreme predstave kao i u komadu sudeluje orkestar pozori\u0161ta sa diregentom Gustavom Kocijanom, a u komadu se sviraju i pevaju njegove kompozicije.<\/strong><\/p>\n

Gustav Kocijan ro\u0111en je u Sloveniji, u Bre\u017eicama 1. avgusta 1903. godine. Otac mu se zvao Ludvik, a imao je i brata Ivana, te sestre Viktoriju, Veru i Maricu koje je nekoliko puta godi\u0161nje pose\u0107ivao u Sloveniji. Muzi\u010dku \u0161kolu zavr\u0161io je u Celju 1924. godine na odseku za klavir i orgulje.<\/p>\n

\u017divotni put ga nosi u Ni\u0161, ta\u010dnije u pozori\u0161te, koje se tada zvalo “NARODNO POZORI\u0160TE MORAVSKE BANOVINE U NI\u0160U” u kome provodi svoje najplodnije godine \u017eivota. Osim \u0161to je uve\u017ebavao horove, Kocijan je i komponovao scensku muziku u narodnom stilu, a ti komadi su bili jako popularni i \u010desto izvo\u0111eni na sceni pozori\u0161ta.<\/p>\n

\"\"
Foto: Zbirka Muzeja pozori\u0161ne umetnosti Srbije, on line izdanje<\/figcaption><\/figure>\n

“Kocijanove kompozicije pisane su ve\u0161to, sa lepim ose\u0107ajem scene. Deluju vrlo prirodno i \u0161iroko su prihva\u0107ene od publike. Bio je izvanredno svestran, bri\u017eljiv, koristan i ambiciozan poslenik u pozori\u0161tu”,<\/strong> navodi se u publikaciji “Slovenci muzi\u010dari u ni\u0161kom kraju”.<\/p>\n

\"\"
Foto: Publikacija “Slovenci muzi\u010dari u ni\u0161kom kraju”<\/figcaption><\/figure>\n

“Zlatno doba” ni\u0161ke operete nastaje 1935. godine, kada Uprava pozori\u0161ta formira hor i orkestar od 14 muzi\u010dara, koji\u00a0 naredne godine dobija i pro\u0161ireni sastav. Hor su \u010dinili dobri peva\u010di i peva\u010di koje je pozori\u0161te honorarno anga\u017eovalo, u zavisnosti od zahteva predstave.<\/p>\n

Ovaj orkestar je dve sezone bio anga\u017eovan i za sviranje odabranih kompozicija izme\u0111u pozori\u0161nih \u010dinova, navode autori Kodela, Stojanovi\u0107 i Cvetkovi\u0107. a dirigent je bio Gustav Kocijan.<\/p>\n

Od 1949. godine, uporedo sa anga\u017eovanjem u pozori\u0161tu, ovaj vrsni umetnik radio je i kao nastavnik klavira u Muzi\u010dkoj \u0161koli “Dr Vojislav Vu\u010dkovi\u0107”. Umro je u Ni\u0161u, 24. aprila 1968. godine.<\/p>\n

Njegovo ime nalazi se u i u Muzeju pozori\u0161ne umetnosti Srbije, institucije od nacionalnog zna\u010daja, u on line izdanju pod brojem 2260.<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Izvor: “Slovenci muzi\u010dari u ni\u0161kom kraju”<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Pisanje ovog teksta pomogla je Gradska op\u0161tina Medijana.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Gustav Kocijan je jedan od Slovenaca koji su zaslu\u017eni za uvo\u0111enje operete, kao muzi\u010dko- scenskog dela u ni\u0161ko pozori\u0161te, koje se tada zvalo Narodno pozori\u0161te Moravske banovine u Ni\u0161u. Ovaj muzi\u010dar je od 1932. do 1949. godine radio u Narodnom pozori\u0161tu kao horovo\u0111a, dirigent orkestra, korepetitor i kompozitor scenske muzike. U publikaciji “Slovenci muzi\u010dari u […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":705,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[51],"tags":[72,80,85,87,82,88,86,83,84,81],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/699"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=699"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/699\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":710,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/699\/revisions\/710"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/705"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=699"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=699"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=699"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}