{"id":1658,"date":"2021-11-09T14:15:26","date_gmt":"2021-11-09T13:15:26","guid":{"rendered":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/?p=1658"},"modified":"2022-01-10T18:32:14","modified_gmt":"2022-01-10T17:32:14","slug":"moja-prva-potica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/2021\/11\/09\/moja-prva-potica\/","title":{"rendered":"Moja prva potica"},"content":{"rendered":"\n

Ponekad vas \u017eivot odvede tamo gde je sve druga\u010dije, u nepoznato, novo okru\u017eenje. Tako sam i ja pre dve godine stigla u Krefeld, grad na zapadu Nema\u010dke gde sada radim i \u017eivim sa svojim suprugom. Radim u Helios klinici kao tehni\u010dar sterilizacije, \u0161to je vrlo interesantno zanimanje. O tome drugom prilikom.<\/p>\n\n\n\n

Tako je i moj deda Elijo pre \u0161ezdeset godina napustio svoju rodnu Sloveniju i uputio se u nepoznato, o\u017eenio, dobio sinove i unu\u010dad. Elijo je ro\u0111en u Trstu, rano detinjstvo je proveo u Predmeji na obroncima Alpa iznad Ajdov\u0161\u010dine. Odatle se porodica preselila u Kojsko u Gori\u0161kim Brdima gde je deda zavr\u0161io \u0161kolu. Posao ga je odveo u Ni\u0161 gde je upoznao svoju suprugu i osnovao porodicu, potom u Prokuplje, gde se stalno nastanio.<\/p>\n\n\n\n

Ro\u0111ena sam 1993, kada zajedni\u010dka dr\u017eava vi\u0161e nije postojala. Odrasla sam uz dedine pri\u010de o rodnom kraju. Slovenija je sastavni deo mog odrastanja, moje kulture. Ro\u0111aci iz Slovenije su nam \u010desto bili u gostima.<\/p>\n\n\n\n

Zna\u010dajnu nadogradnju i vezu sa Slovenijom sam prona\u0161la u dru\u0161tvu \u201cFrance Pre\u0161eren\u201d iz Ni\u0161a. Tu, sa ljudima iz dru\u0161tva, mogu da podelim ljubav prema Sloveniji, u\u010dim jezik, pogledam slovena\u010dke filmove, u\u010destvujem na raznim dogadjajima i da saznam novosti iz prve ruke. Dru\u017eenje i aktivnosti u dru\u0161tvu mi veoma nedostaju sada, kada sam daleko i od Srbije i od Slovenije. Zato svaki odmor u Srbiji koristim da posetim prijatelje iz dru\u0161tva \u201cFrance Pre\u0161eren\u201d i provedem kvalitetno vreme sa njima. Tu se ose\u0107am kao Slovenka me\u0111u Slovencima.<\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107 neko vreme pratim Facebook stranicu “Slovenska kuhinja”. Mogu se videti razli\u010diti recepti koje postavljaju ljubitelji hrane iz svih delova sveta i uvek se na\u0111e ne\u0161to novo. Me\u0111utim, recepti za poticu uvek izazovu najvi\u0161e reakcija, naravno sa dobrim razlogom. Zbog toga sam re\u0161ila i ja da napravim jednu – po prvi put. Pa, \u0161to da ne?!<\/p>\n\n\n\n

Nije lo\u0161a, ali nije ni kao nona Jelkina. <\/p>\n\n\n\n

Poticu sam prvi put probala pri mojoj prvoj poseti porodici u Sloveniji. Pravila je ba\u0161 Jelka, ro\u0111ena sestra mog, sada pokojnog dede. <\/p>\n\n\n\n

U Kojskom sam prvi put bila 2012. godine, zajedno sa roditeljima i sestrom. Iako je to bio moj prvi odlazak u dedinu domovinu, ose\u0107ala sam se kao da sam tu odrasla. Verovatno zbog svih njegovih pri\u010da o avanturama koje je do\u017eiveo kao de\u010dak i momak, koje su bile neizostavni deo na\u0161eg svakodnevnog \u017eivota. Sa dedom sam provodila puno vremena, tako da su mi sve njegove dogodov\u0161tine dobro ostale urezane u pam\u0107enju, kao i ljubav prema Sloveniji, Kojskom, Dolini na Predmeji u Alpima iznad Ajdov\u0161\u010dine gde se nalazi njegova rodna ku\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Nazad na poticu: moram priznati da nije lako, ali sam se izborila. Subota, slobodan dan, sa receptom prvo u nabavku. Prva briga mi je bila gde \u0107u na\u0107i toliko oraha. Ovde, u Nema\u010dkoj, ne mogu ba\u0161 da skoknem do pijace ili sela i uzmem koliko mi treba, pa sam morala da lutam po marketu dok ne nabasam na odgovaraju\u0107e pakovanje. Sve ostalo je lako nabaviti.<\/p>\n\n\n\n

Posle par sati potica je gotova.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Okej, mo\u017eda nije kao \u0161to sam o\u010dekivala, istina je da vi\u0161e li\u010di na \u0161trudlu, ali za prvi put je odli\u010dna.<\/p>\n\n\n\n

Posle mukotrpnog rada \ud83d\ude42 dolazi na red u\u017eivanje uz dobro vino.<\/p>\n\n\n\n

Na slici je \u0160tekar vino, \u010dija je vinarija upravo u Kojskom. Ja sam vi\u0161e vrsti poru\u010dila preko interneta, i sva su stvarno odli\u010dna, za svaku preporuku.<\/p>\n\n\n\n

U Gori\u0161kim Brdima ima vi\u0161e vinarija, sve ih vredi obi\u0107i. Dobro vino i jelo su samo jedan od razloga za posetu. Prijatni ugostitelji, porodi\u010dna atmosfera, predivni pejza\u017ei, bistra So\u010da i istorijsko \u0160martno, uvek vas zovu da se vratite.<\/p>\n\n\n\n

Verujem da vam recept za poticu uop\u0161te nije potreban, jer svaka porodica ima neki svoj – poseban. U svakom slu\u010daju, ako do sada niste poku\u0161ali da napravite jednu, bacite se u akciju. Vredi truda!<\/p>\n\n\n\n

Dober tek!<\/p>\n\n\n\n

\n
\n

Marija Stojanovi\u0107, \u010dlanica SKZ \u201eFrance Pre\u0161eren\u201c u Ni\u0161u<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

Moja prva potica
<\/h2>\n\n\n\n

V\u010dasih vas \u017eivljenje ponese nekam, kjer je vse druga\u010de, nepoznano, novo okolje. Tako sem tudi jaz pred dvema letoma pri\u0161la v Krefeld, mesto na zahodu Nem\u010dije, kjer sedaj s soprogom \u017eivim in delam. Delam v Helios kliniki kot tehni\u010darka sterilizacije. To je zelo zanimiv poklic, a o tem ob neki drugi prilo\u017enosti.
Tudi moj dedek Elijo je pred \u0161estdesetimi leti zapustil rodno Slovenijo in se napotil v nepoznano, se poro\u010dil, dobil sinove in vnuke. Elijo je bil rojen v Trstu, rano mladost je pre\u017eivel na Predmeji na obronkih Alp nad Ajdov\u0161\u010dino. Od tam se je dru\u017eina preselila v Kojsko v Gori\u0161ka Brda, kjer je ded kon\u010dal \u0161olo. Kasneje ga je delo vodilo v Ni\u0161, kjer je spoznal svojo \u017eeno in osnoval dru\u017eino, in skupaj so se dokon\u010dno in za stalno naselili v Prokuplju.
Rojena sem 1993, ko skupne dr\u017eave ni bilo ve\u010d. Odra\u0161\u010dala sem ob dedkovih zgodbah o rodnem kraju. Slovenija je sestavni del mojega odra\u0161\u010danja, moje kulture. Sorodniki iz Slovenije so bili pogosti gosti pri nas doma.
Pomembno nadgradnjo in vez s Slovenijo sem na\u0161la v Dru\u0161tvu SKS France Pre\u0161eren v Ni\u0161u. Tu z ljudmi iz skupnosti lahko podelim svojo ljubezen do Slovenije, se u\u010dim jezika, pogledam slovenske filme, sodelujem na razli\u010dnih dogodkih in dobim novice iz Slovenije iz prve roke. Vse to mi sedaj zelo manjka, saj sem dale\u010d od Srbije in Slovenije. Zato vsak obisk v Ni\u0161u izkoristim za obisk v Dru\u0161tvu in pre\u017eivim s \u010dlani kvalitetne trenutke. Tu se po\u010dutim kot Slovenka med Slovenci.
\u017de nekaj \u010dasa spremljam Facebook stran Slovenska kuhinja. Na teh straneh lahko vidim razli\u010dne recepte, ki jih objavljajo ljubitelji hrane iz vseh delov sveta, in vedno je najti kaj novega. Ampak, recepti za potico, imajo vedno najve\u010d odziva, seveda z dobrim razlogom. Zaradi tega sem se odlo\u010dila, da tudi sama spe\u010dem eno \u2013 to bo prvi\u010d. Zakaj pa ne?
Ni bila slaba, a ne taka kot od babice Jelke.
Potico sem prvi\u010d jedla, ko sem bila na obisku v Sloveniji. Naredila jo je babica Jelka, sestra sedaj pokojnega dedka.
V Kojskem sem bila prvi\u010d leta 2012 skupaj s star\u0161i in sestro. \u010ceprav je to bil moj prvi obisk dedove domovine, sem se po\u010dutila kot bi tu odrasla. Verjetno zaradi vseh njegovih zgodb o avanturah, ki jih je pre\u017eivel kot de\u010dek in fant, in ki so bile nepozabni del na\u0161ega vsakdana. Z dedkom sem pre\u017eivela veliko \u010dasa, tako da se zelo dobro spominjam njegovih zgodb o dogodiv\u0161\u010dinah, kot tudi njegove ljubezni do Slovenije, Kojskega, Predmeje, gor nad Ajdov\u0161\u010dino \u2026, do doma\u010dije, na kateri je odra\u0161\u010dal.
Peka potice, to moram priznati, ni lahka kot sem mislila, ali sem jo zmogla. Na prost sobotni dan sem z listkom z receptom najprej od\u0161la po nakupih. Moja prva skrb je bila, kje bom kupila orehe. V Nem\u010diji ni tako, da samo sko\u010di\u0161 do trga ali bli\u017enjo vas in kupi\u0161 potrebno. Tako sem iskala po marketih, dokler nisem na\u0161la orehov v odgovarjajo\u010di koli\u010dini. Ostale sestavine sem kupila hitro.
Po nekaj urah je bila potica pe\u010dena.
Dobro, mogo\u010de ni bila tak\u0161na, kot sem pri\u010dakovala, v resnici je bolj spominjala na \u0161trudl, a za prvi\u010d, odli\u010dna!
Po mu\u010dnem delu je sledilo poku\u0161anje potice ob dobrem vinu.
Pili smo \u0160tekar vino, ki je iz Vojskega. Ve\u010d razli\u010dnih vin sem naro\u010dila preko interneta in vsa so zares odli\u010dna, priporo\u010dam.
V Gori\u0161kih Brdih je ve\u010d vinarij, vse so vredne obiska. Dobro vino in hrana sta le eden od razlogov za obisk. Prijetni gostitelji, dru\u017einska atmosfera, prelep razgled, bistra So\u010da in zgodovinsko bogato \u0160martno \u2026 me vedno kli\u010dejo k ponovnemu obisku.
Verjamem, da vam recept za potico ni potreben, ker ima vsaka dru\u017eine nek svoj, poseben recept. Kakor koli, \u010de do sedaj \u0161e niste poskusili pe\u010di potice, vrzite se v akcijo.
Vredno je truda!
Dober tek!
Marija Stojanovi\u0107, \u010dlanica SKZ France Pre\u0161eren v Ni\u0161u<\/p>

Prevod: Tatjana Bukvi\u010d<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n


<\/h2>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ponekad vas \u017eivot odvede tamo gde je sve druga\u010dije, u nepoznato, novo okru\u017eenje. Tako sam i ja pre dve godine stigla u Krefeld, grad na zapadu Nema\u010dke gde sada radim i \u017eivim sa svojim suprugom. Radim u Helios klinici kao tehni\u010dar sterilizacije, \u0161to je vrlo interesantno zanimanje. O tome drugom prilikom. Tako je i moj […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":1661,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[6],"tags":[172,280,278],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1658"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1658"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1658\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1753,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1658\/revisions\/1753"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1661"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1658"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1658"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1658"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}