Na odlazak na rad u Nema\u010dku odlu\u010dio se jer je firma sa juga Srbije tra\u017eila radnike njegovog profila, obe\u0107ana zarada je bila dobra (2500-3000 evra), a uslov je bio paso\u0161 neke od zemalja EU, \u0161to je Sa\u0161ek imao. Na put je krenuo zadnjeg dana februara, kada se ve\u0107 pri\u010dalo o virusu COVID -19, ali ka\u017ee da nije ni razmi\u0161ljao o mogu\u0107oj pandemiji.<\/p>\n\n\n\n
Ponu\u0111eni posao bio je oro\u010den na 3 do 4 meseca i mislio sam da su izgledi da se zarazim veoma mali, jer \u0107u po ceo dan biti na gradili\u0161tu, ka\u017ee.<\/em><\/p><\/blockquote>\n\n\n\nNa gradili\u0161tu je bilo vi\u0161e od stotinu radnika, neki su bili iz zemalja EU, ali je bilo i dosta nih samo sa srpskim paso\u0161em.<\/p>\n\n\n\n
Devet dana sam radio po 12 sati, \u0161to jeste izuzetno naporno, posebno \u0161to je samo nedelja neradni dan. Investitor je forsirao tempo jer su ga jurili dogovoreni rokovi. Devetog dana, nakon zavr\u0161etka smene, odlu\u010dio sam da se vratim u Srbiju – pri\u010da Dragoslav Sa\u0161ek, koga svi u Dru\u0161tvu zovu Buca.<\/em><\/p><\/blockquote>\n\n\n\nJavio se nadre\u0111enom, isplatu za prethodnih devet dana niko nije pomenuo, a kod sebe imao dovoljno novca za povratak.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n\u201eStrelja\u0107e nas i spaliti\u201c<\/strong><\/h2>\n\n\n\nAutobusku kartu, koja ga je vodila direktno do Ni\u0161a platio je 95 evra, a pred njim je bio put dug 24 \u010dasa, jer autobus sakuplja putnike \u0161irom Nema\u010dke. \u010cim se smestio na sedi\u0161te, od stresa i prethodnog napornog fizi\u010dkog rada, osetio je da ga hvata nazeb, ali nije tome pridavao zna\u010daj, jer ide ku\u0107i.<\/p>\n\n\n\n
\u010cim su pre\u0161li granicu Nema\u010dke i \u010ce\u0161ke, u autobus su u\u0161li \u010cesi sa za\u0161titnim odelima i po\u010deli da ispituju putnike termo lampama koje detektuju povi\u0161enu telesnu temperaturu.<\/p>\n\n\n\n
On u tom trenutku ima temepraturu 38,1, \u010ceh je tri puta meri i pokazuje mu. Samo on i momak iz Subotice sa ma\u0111arskim paso\u0161em imaju povi\u0161enu telesnu temperaturu. Dalja procedura je bila da, pod pratnjom, njih dvojicu izvode iz autobusa, sme\u0161taju u vozilo saniteta i voze do najbli\u017ee bolnice. Kupljene karte su propale, a autobus nastavlja put.<\/p>\n\n\n\n
Najstra\u0161nije je bilo \u0161to se sve desilo oko pono\u0107i, u mrklom mraku, a nas dvojica smo prethodno spavali. Ne znamo gde se nalazimo, \u0161ta se de\u0161ava i gde idemo. Kroz prozor saniteta vidim da se kre\u0107emo kroz \u0161umu, a put je makadamski. U jednom momentu momak iz Subotice me pita \u0161ta mislim gde nas vode, a ja mu ka\u017eem \u201eu \u0161umu da nas streljaju i spale”, <\/em>smeje se ovaj Ni\u0161lija koga ni u trenucima neizvesnosti nije napu\u0161tao smisao za humor.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n
\n\n\n\nKarantin u \u010ce\u0161koj<\/strong><\/h2>\n\n\n\nO uslovima u bolnici Masarikova Nemo\u0107nica na oko 100 km od Praga, Sa\u0161ek ima samo re\u010di hvale. Sa izuzetno ljubaznim doktorima i medicinskim osobljem se sporazumevao na engleskom jeziku. Ispitivali su ga o hroni\u010dnim bolestima, izmerili visinu i te\u017einu i odmah uradili istoriju bolesti, razdvojili njega i momka iz Subotice.<\/p>\n\n\n\n
Onda su mu uzeli krv i rekli da \u0107e, dok rezultat koji pokazuje prisustvo ili odsustvo korona virusa ne bude gotov, morati da ostane u karantinu.<\/p>\n\n\n\n
Bio je sme\u0161ten u jednokrevetnu sobu sa televizorom i be\u017ei\u010dnim internetom, odvojenim kupatilom i toaletom. Obroci su mu ostavljani pred vratima, tako da mu se osoblje nije pribli\u017eavalo.<\/p>\n\n\n\n
Nare\u0111eno mu je da u slu\u010daju da doktor u\u0111e u njegovu sobu, odmah stavi masku na lice i bude u krevetu na razdaljini od nekoliko metara.<\/p>\n\n\n\n
U tom \u010dasu jo\u0161 uvek ne znam da li sam zara\u017een ili nisam. Ako jesam, ostajem ovde na neodre\u0111emo vreme, ako nisam pusti\u0107e me da putujem. Gledam \u010desku TV, a preko vibera sam neprekidano u kontaktu sa porodicom u Ni\u0161u. Oni me obave\u0161tavaju da \u0107e \u010ce\u0161ka ubrzo zatvoriti granice i moje nespokojstvo raste uz \u010dasa u \u010das, <\/em>navodi.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\nTa\u010dno 24 \u010dasa kasnije, u njegovu sobu ulazi \u010de\u0161ki doktor, sada bez maske i saop\u0161tava mu da nije pozitivan na korona virus i da mo\u017ee da nastavi put. Izdaje mu potvrdu da je testiran, a ova potvrda sadr\u017ei i sve podatke o njegovom zdravstvenom stanju. Bravo za \u010de\u0161ke lekare!<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\nDaleko je Srbija<\/strong><\/h2>\n\n\n\nIz bolnice u \u010ce\u0161koj iza\u0161ao je u subotu 14. marta oko 7 sati ujutru, uz uznemiruju\u0107e vesti da \u010ce\u0161ka od pono\u0107i 15. na 16. mart zatvara granice, pa ne\u0107e mo\u0107i ni da se iza\u0111e, ni u\u0111e u ovu zemlju.<\/p>\n\n\n\n
Taksijem koji mu je pozvao ljubazni \u010de\u0161ki lekar odlazi na \u017eelezni\u010dku stanicu da bi uhvatio voz za Prag u o\u010dekivanju da na\u0111e bilo kakav prevoz do Beograda. Opcija su bili i Be\u010d, Ljubljana i Zagreb, samo da se izvu\u010de iz \u010ce\u0161ke.<\/p>\n\n\n\n
Na\u017ealost, kada sam stigao do glavne autobuske stanice u Pragu oko 10 sati, sve autobuske i \u017eelezni\u010dke linije su ve\u0107 bile otkazane, a stanica skoro prazna. Taj o\u010daj koji sam osetio ne mogu da opi\u0161em<\/em> – nastavlja Sa\u0161ek.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\nSeo je u restoran da popije kafu i na\u0111e neki WiFi da se javi svojima i da zajedno poku\u0161aju da na\u0111u \u201eexit\u201c iz novonastale situacije. Razmatrali su avionski prevoz, jer se ispostavilo da se iz Praga mo\u017ee jo\u0161 samo privatnim autom, avionom ili kombi prevozom. Avion za Beograd je odleteo tog jutra u 9 sati, kombi prevoz je bio pun, a Ni\u0161lija koji je trebalo automobilom da krene put Ni\u0161a odustao je zbog cele situacije.<\/p>\n\n\n\n
Onda se javlja moj mladi ro\u0111ak koji ve\u0107 nekoliko godina radi u jednoj fabrici u \u010ce\u0161koj. On mi nudi preno\u0107i\u0161te i pomo\u0107 u tra\u017eenju prevoza za Ni\u0161. Sedam opet u voz i vozim se 90 minuta do mesta u kome \u017eivi i radi. Tu smo u toku ve\u010deri uspeli da rezervi\u0161emo mesto u kombiju koji je trebalo da po\u0111e sutradan, u nedelju, 15. marta u ve\u010dernjim satima. Taj kombi je nazvan \u201eposlednja \u0161ansa\u201c jer je u njemu bilo devetoro nas koji smo valjda poslednji strani dr\u017eavljani koji su iza\u0161li iz \u010ce\u0161ke,<\/em> nastavlja pri\u010du na\u0161 \u010dlan.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n
\n\n\n\nPoslednja prepreka \u2013 granica sa Srbijom<\/strong><\/h2>\n\n\n\nSa\u0161ek ka\u017ee da je voza\u010d \u201eposlednje \u0161anse\u201c ulo\u017eio nad\u010dove\u010danski napor da iz \u010ce\u0161ke iza\u0111u pre zatvaranja granice, a put je i\u0161ao preko Austrije i Ma\u0111arske, a ne uobi\u010dajnom rutom preko Slova\u010dke, koja je u me\u0111uvremenu tako\u0111e zatvorila granice.<\/p>\n\n\n\n
Ljudi, nema pauze do srpske granice ako ho\u0107ete ku\u0107i, <\/em>rekao je voza\u010d i na Horgo\u0161u su bili oko 4 sata ujutru.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\nU tom trenutku bili smo jedini na granici, nigde vozila, nigde \u017eive du\u0161e, sablasno. Voza\u010d nam pokupi paso\u0161e, pogleda moj slovena\u010dki paso\u0161 i ka\u017ee mi da ne\u0107e da me puste. Srpski paso\u0161 nisam poneo, a imam dvojno dr\u017eavljanstvo, nisam ni li\u010dnu kartu i opet me, po ko zna koji put u ovih nekoliko dana, obliva hladan znoj, <\/em>ka\u017ee Sa\u0161ek.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\nZvao je porodicu i napravio plan B: ako ga ne puste carinici, se\u0161\u0107e neko od porodice u auto i done\u0107e mu srpski paso\u0161, a on \u0107e \u010dekati s one strane granice, u Ma\u0111arskoj.<\/p>\n\n\n\n
Na sre\u0107u, srpskim carinicima bila je dovoljna voza\u010dka dozvola koju je imao u nov\u010daniku.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\nPrinudni i dobrovoljni karantin<\/strong><\/h2>\n\n\n\nPri\u010da \u201eu doba korone\u201c i muke na\u0161eg \u010dlana zavr\u0161ene su u ponedeljak 16. marta kada se oko podneva na\u0161ao u svojoj ku\u0107i.<\/p>\n\n\n\n
Do\u0161lo mi je da poljubim prag, <\/em>ka\u017ee.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\nJavio se Institutu za javno zdravlje u Ni\u0161u i ispri\u010dao im svoju avanturu. Roditeljima je samo mahnuo da znaju da je sve u redu i odlu\u010dio da se, po preporuci lekara, izoluje na dve nedelje, iako ima potvrdu da nije zara\u017een koronom.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, moj ro\u0111ak u \u010ce\u0161koj koji me je primio na jednu no\u0107, do\u017eiveo je da mu policija u dva no\u0107u do\u0111e na vrata, jer su imali prijavu da je kod njega boravio sprski dr\u017eavljanin mogu\u0107e zara\u017een virusom. Ku\u0107a u kojoj \u017eivi sa jo\u0161 petoro ljudi stavljena je u prinudni karantin, iako je dao sve moje podatke, kao i ime bolnice u kojoj sam testiran. Sad mi je jo\u0161 on briga, da se sve zavr\u0161i kako treba, pa da probam da zaboravim ovu avanturu. U svakom slu\u010daju, u skorije vreme ne pada mi na pamet da napu\u0161tam Srbiju. U obzir dolazi samo Slovenija,<\/em> dodaje uz smeh<\/p><\/blockquote>\n\n\n\nTe\u017eave “po kroni”: \u0160est dni od Hamburga do Ni\u0161a<\/strong> <\/h2>\n\n\n\nOdhod v Nem\u010dijo “s trebuhom za kruhom” k strojnemu tehniku \u200b\u200bDragoslavu Sa\u0161eku, \u010dlanu Slovenske kulturne skupnosti “France Preseren”, se je spremenil v grozljivko, ko je po odlo\u010ditvi o vrnitvi v Srbijo zaradi pandemi\u010dnega virusa korone kon\u010dal v karanteni na \u010ce\u0161kem.<\/p>\n\n\n\n
Soo\u010denje z zapiranjem meja in ukinitvijo avtobusnega in \u017eelezni\u0161kega prometa v Srbijo je bilo totalni \u0161ok, slovensko dr\u017eavljanstvo, ki ga ima skupaj s srbskim, pa ga je skoraj zapustilo na mejnem prehodu Horgo\u0161. Njegova pot od Nem\u010dije do Srbije je trajala neverjetnih \u0161est dni.<\/p>\n\n\n\n
Dragoslav Sasek pravi, da bo rabil \u010das, da pozabi, kaj se mu je zgodilo v \u0161estih dneh, kolikor je trajala njegova pot od Hamburga do rodnega Ni\u0161a. <\/p>\n\n\n\n
Dober zaslu\u017eek in nemogo\u010di delovni pogoji razre\u0161nica<\/strong><\/p>\n\n\n\n Za slu\u017ebo v Nem\u010dijo se je odlo\u010dil, ker je podjetje z juga Srbije iskalo delavce njegovega profila, obljubljena pla\u010da je bila dobra (2500-3000 evrov), pogoj pa je bil potni list nekaterih dr\u017eav EU, ki ga je imel Sa\u0161ek. <\/p>\n\n\n\n
Na pot se je odpravil zadnji dan februarja, ko se je \u017ee govorilo o virusu COVID-19, a je dejal, da o morebitni pandemiji sploh ni razmi\u0161ljal.<\/p>\n\n\n\n
” Ponujena slu\u017eba je bila dolo\u010dena za 3 do 4 mesece in mislil sem, da so mo\u017enosti za oku\u017ebo zelo majhne, \u200b\u200bsaj bi bil ves dan na gradbi\u0161\u010du, pravi. Na gradbi\u0161\u010du je bilo ve\u010d kot sto delavcev, nekateri iz dr\u017eav EU, veliko pa jih je bilo tudi le s srbskimi potnimi listi. Devet dni sem delal 12 ur, kar je izjemno te\u017eko, \u0161e posebej, ker je nedelovni dan le nedelja. Vlagatelj je silil hitrost, ker so ga preganjali dogovorjeni roki. Deveti dan, po koncu izmene, sem se odlo\u010dil, da se vrnem v Srbijo”, pravi Dragoslav Sa\u0161ek, ko ga v Dru\u0161tvu vsi imenujejo Buca. <\/p>\n\n\n\n
Poklical je nadrejenega, nih\u010de ni omenil pla\u010dila v preteklih devetih dneh in imel je pri sebi dovolj denarja, da se je lahko vrnil. <\/strong><\/p>\n\n\n\n“Ustrelili nas bodo in po\u017egali” <\/strong> <\/p>\n\n\n\nZa avtobusno vozovnico, ki jo je pripeljala neposredno do Ni\u0161a, je pla\u010dal 95 evrov, pred njim pa je bila 24-urna pot, saj avtobus zbira potnike po vsej Nem\u010diji. <\/p>\n\n\n\n
Takoj ko se je usedel na svoj sede\u017e, zaradi stresa in prej\u0161njega te\u017ekega fizi\u010dnega dela, je zajel mraz, a na to ni bil pozoren, ker je \u0161el domov. <\/p>\n\n\n\n
Takoj ko so pre\u010dkali nem\u0161ko-\u010de\u0161ko mejo, so se \u010cehi v za\u0161\u010ditnih oblekah vkrcali na avtobus in za\u010deli zasli\u0161evati potnike s termi\u010dnimi svetilkami, ki zaznavajo vro\u010dino. Takrat ima temperaturo 38,1, \u010ceh jo trikrat izmeri in mu jo poka\u017ee. <\/p>\n\n\n\n
Samo on in fant iz Subotice z mad\u017earskim potnim listom ima vro\u010dino. <\/p>\n\n\n\n
Nadaljnji postopek je bil, da sta jih ob spremstvu odpeljala z avtobusa, jih spravila v re\u0161evalno vozilo in odpeljala v najbli\u017ejo bolni\u0161nico. Nakup vstopnic ni uspel in avtobus nadaljuje pot. <\/p>\n\n\n\n
” Najbolj grozljivo je bilo, da se je vse zgodilo okoli polno\u010di, v mrkli temi in sva oba \u017ee prej spala. Ne vemo, kje smo, kaj se dogaja in kam gremo. Skozi re\u0161evalno okno vidim, da se premikamo skozi gozd, cesta pa je makadamska. V nekem trenutku me fant iz Subotice vpra\u0161a, kaj mislim, kam nas peljejo, in re\u010dem mu, “naj nas strelja in za\u017ege v gozdu”, se smeje ta Ni\u0161lija, ko smisla za humor ni zapustil niti v trenutkih negotovosti. <\/p>\n\n\n\n
Karantena na \u010ce\u0161kem<\/strong> <\/p>\n\n\n\nSa\u0161ek ima samo pohvale za razmere v Masarykovi bolni\u0161nici, pribli\u017eno 100 km od Prage. V angle\u0161\u010dini je komuniciral z izredno prijaznimi zdravniki in medicinskim osebjem. Zasli\u0161ali so ga glede kroni\u010dnih bolezni, mu izmerili vi\u0161ino in te\u017eo in takoj naredili zgodovino bolezni, lo\u010dili njega in tipa iz Subotice. <\/p>\n\n\n\n
Nato so mu odvzeli kri in rekli, da bo do konca rezultata, ki ka\u017ee na prisotnost ali odsotnost koronavirusa, moral ostati v karanteni. Bil je name\u0161\u010den v enoposteljni sobi s televizijo in brez\u017ei\u010dnim internetom, lo\u010deno kopalnico in strani\u0161\u010dem. Obroke so mu pustili pred vrati, zato ga osebje ni pristopilo. Naro\u010deno mu je bilo, naj si na obraz nalo\u017ei masko in naj bo v postelji nekaj metrov stran, \u010de bo zdravnik vstopil v njegovo sobo. <\/p>\n\n\n\n
“Takrat \u0161e vedno ne vem, ali sem oku\u017een ali ne. \u010ce sem, bom tu ostal za nedolo\u010den \u010das, \u010de pa ne, me bodo pustili potovati. Gledam \u010de\u0161ko televizijo in sem prek Viberja v stalnem stiku z dru\u017eino v Ni\u0161u. Obve\u0161\u010dajo me, da bo \u010ce\u0161ka kmalu zaprla meje in moja zaskrbljenost nara\u0161\u010da iz ure v uro”. <\/p>\n\n\n\n
Natanko 24 ur kasneje v njegovo sobo vstopi \u010de\u0161ki zdravnik, zdaj brez maske, ki mu re\u010de, da ni pozitiven na virus korona in da lahko nadaljuje pot. Izda mu potrdilo, da je bil testiran, in to potrdilo vsebuje tudi vse podatke o njegovem zdravstvenem stanju. Bravo za \u010de\u0161ke zdravnike! <\/p>\n\n\n\n
Srbija je dale\u010d <\/strong><\/p>\n\n\n\n Iz bolni\u0161nice na \u010ce\u0161kem so ga izpustili v soboto, 14. marca, okoli 7. ure z mote\u010do novico, da \u010ce\u0161ka od polno\u010di 15. do 16. marca zapira meje, zato ne bo mogel zapustiti ali vstopiti v to dr\u017eavo. S taksijem, ki ga je prijazni \u010de\u0161ki zdravnik poklical, se odpelje na \u017eelezni\u0161ko postajo, da ujame vlak za Prago, v pri\u010dakovanju, da bo na\u0161el prevoz do Beograda. Dunaj, Ljubljana in Zagreb so bili tudi mo\u017enost, samo da bi se umaknili s \u010ce\u0161ke. <\/p>\n\n\n\n
“Na \u017ealost, ko sem okoli 10. ure prispel na glavno avtobusno postajo v Pragi, so bile vse avtobusne in \u017eelezni\u0161ke proge \u017ee odpovedane, postaja pa skoraj prazna. Ne morem opisati obupa, ki sem ga \u010dutil”, nadaljuje Sa\u0161ek. <\/p>\n\n\n\n
Sedel je v restavraciji, da bi spil kavo in na\u0161el WiFi, da pokli\u010de svojo dru\u017eino, in skupaj posku\u0161ajo najti “izhod” iz nove situacije. Razmi\u0161ljali so o zra\u010dnem prevozu, saj se je izkazalo, da lahko iz Prage zapustite le z zasebnim avtomobilom, letalom ali kombijem. Letalo za Beograd je vzletelo tisto jutro ob 9. uri, prevoz s kombijem je bil poln, Nislija, ki naj bi se vozil v Ni\u0161, pa je zaradi celotne situacije odnehal. <\/p>\n\n\n\n
“Nato pride moj mladi bratranec, ki \u017ee nekaj let dela v tovarni na \u010ce\u0161kem. Ponudi mi nastanitev in pomo\u010d pri iskanju prevoza do Ni\u0161a. Spet se usedem na vlak in se 90 minut vozim do kraja, kjer \u017eivi in \u200b\u200bdela. Tam smo si zve\u010der uspeli rezervirati mesto v kombiju, ki naj bi \u0161lo naslednji dan, v nedeljo, 15. marca, zve\u010der. Kombi je bil imenovan “zadnja prilo\u017enost”, ker je bilo v njem devet, ki smo verjetno zadnji tuji dr\u017eavljani, ki smo zapustili \u010ce\u0161ko”. <\/p>\n\n\n\n
Zadnja ovira – meja s Srbijo <\/strong><\/p>\n\n\n\n Sa\u0161ek pravi, da se je voznik “zadnje prilo\u017enosti” nad\u010dlove\u0161ko potrudil, da je izstopil s \u010ce\u0161ke, preden se je meja zaprla, cesta pa je \u0161la skozi Avstrijo in Mad\u017earsko, ne pa obi\u010dajna pot skozi Slova\u0161ko, ki je medtem tudi zaprla meje. <\/p>\n\n\n\n
“Ljudje, do srbske meje ni nobenega odmora, \u010de \u017eelite iti domov”, je rekel voznik in so bili okoli 4. ure zjutraj na Horgo\u0161u. <\/p>\n\n\n\n
“Takrat smo bili edini na meji, brez vozil, brez \u017eivih du\u0161, sablasno. Voznik je pobral na\u0161e potne liste, pogledal moj slovenski potni list in mi rekel, da me ne bodo pustili”. <\/p>\n\n\n\n
“Nisem prinesel srbskega potnega lista in imam dvojno dr\u017eavljanstvo, nimam niti osebne izkaznice in spet me, kdo ve, kolikokrat v teh dneh, oblije hladen znoj”. <\/p>\n\n\n\n
Poklical je dru\u017eino in naredil na\u010drt B: \u010de ga cariniki ne pustijo, bo nekdo iz dru\u017eine sedel v avto in mu prinesel srbski potni list, po\u010dakal pa bo na drugi strani meje na Mad\u017earskem. <\/p>\n\n\n\n
Na sre\u010do so imeli srbski cariniki dovolj vozni\u0161kega dovoljenja, ki ga je imel v denarnici. <\/p>\n\n\n\n
Prisilna in prostovoljna karantena <\/strong> <\/p>\n\n\n\nZgodba “v \u010dasu krone” in trpljenje na\u0161ega \u010dlana se je kon\u010dala v ponedeljek, 16. marca, ko se je okoli poldneva zna\u0161el v svoji hi\u0161i. Kontaktiral je In\u0161titut za varovanje zdravja v Ni\u0161u in jim povedal o svoji pustolov\u0161\u010dini. Star\u0161em je le pomahal, naj jim sporo\u010dijo, da je vse v redu, in se dva tedna po zdravnikovem priporo\u010dilu izoliral, \u010deprav ima potrditev, da ni oku\u017een s korono. <\/p>\n\n\n\n
“Vendar je moj bratranec na \u010ce\u0161kem, ki me je sprejel eno no\u010d, do\u017eivel, da je policija pri\u0161la na njegova vrata ob dveh zjutraj, ker so imeli prijavo, da srbski dr\u017eavljan, ki je bil morda oku\u017een z virusom, je ostal pri njem. Hi\u0161a, v kateri \u017eivi s \u0161e petimi ljudmi, je bila postavljena v prisilno karanteno, \u010deprav je navedel vse moje podatke, pa tudi ime bolni\u0161nice, v kateri sem bil testiran. Zdaj me \u0161e vedno skrbi, da se vse kon\u010da pravilno, zato posku\u0161am to avanturo pozabiti. Vsekakor se mi ne zdi, da bi v bli\u017enji prihodnosti zapustil Srbijo. V po\u0161tev pride samo Slovenija” v smehu dodaja <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Odlazak u Nema\u010dku \u201ctrbuhom za kruhom\u201d ma\u0161inskom tehni\u010daru Dragoslavu Sa\u0161eku, \u010dlanu Slovenske kulturen skupnosti “France Pre\u0161eren” pretvorio se u horor film, kada je nakon odluke da se vrati u Srbiju zbog pandemije korona virusom, zavr\u0161io u karantinu u \u010ce\u0161koj. Suo\u010denje sa zatvaranjem granica i ukidanje autobuskog i \u017eelezni\u010dkog saobra\u0107aja prema Srbiji bio je totalni \u0161ok, […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":1554,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[6],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1550"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1550"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1550\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1556,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1550\/revisions\/1556"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1554"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1550"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1550"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1550"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"otpusna](\"https:\/\/www.juznevesti.com\/uploads\/assets\/2020\/03\/18\/120476\/1280x0_otpusna-lista.jpg\")
<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n