{"id":1407,"date":"2019-09-30T19:05:07","date_gmt":"2019-09-30T17:05:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/?p=1407"},"modified":"2019-10-03T13:57:52","modified_gmt":"2019-10-03T11:57:52","slug":"poletna-sola-slovenskega-jezika-v-ljubljani","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/2019\/09\/30\/poletna-sola-slovenskega-jezika-v-ljubljani\/","title":{"rendered":"Poletna \u0161ola slovenskega jezika v Ljubljani"},"content":{"rendered":"\n

Od 15. do 26. jula ove godine, \u2019Filozofska fakulteta v Ljubljani\u2019 dodelila mi je stipendiju za dvonedeljno u\u010denje slovena\u010dkog jezika u letnjoj \u0161koli. Deset radnih dana, po \u010detiri sata, provodili smo na fakultetu, gde nam je, uz fantasti\u010dan program, pru\u017een maksimum znanja. Na \u010dasovima je, osim osnove koju je \u010dinila gramatika, bilo vrhunske interakcije me\u0111u grupom, koju \u010dine u\u010denici iz najrazli\u010ditijih zemalja sveta i razli\u010ditih uzrasta. Predvo\u0111eni divnim profesorkama, postali smo bliski me\u0111u sobom i nau\u010dili mnogo o Sloveniji i slovena\u010dkoj kulturi. A\u0161ker\u010devu ulicu krase divne zgrade, pa je pogled na njih, kroz prozor u\u010dionice, \u010dinio sve jo\u0161 lep\u0161im. <\/p>\n\n\n\n

Svakoga dana, fakultet nam je organizovao popodnevne aktivnosti. Obi\u0161li smo muzej u Vrhniki, gde se nalazi postavka posve\u0107ena reci Ljubljanici. Tu je detaljno predstavljeno prirodno, kulturno i bogato arheolo\u0161ko nasle\u0111e reke na kojoj po\u010diva Ljubljana i ovog regiona gde izvire. <\/p>\n\n\n\n

U 18om veku, Ljubljana je bila dom brojnih baroknih umetnika, koji su ostavili jedinstven pe\u010dat na razli\u010ditim crkvama i drugim kulturnim spomenicima. U 19om i 20om veku, na podru\u010dju Slovenije i Austrije je nikao jo\u0161 jedan umetni\u010dki pravac, zvan secesija, u svetu poznat kao \u2019art nouveau\u2019. Duga\u010dkom \u0161etnjom kroz grad, otkrili smo mnoge poznate umetnike i gra\u0111evine ovog perioda. <\/p>\n\n\n\n

Po\u010dev\u0161i od Slovenskog narodnog gledali\u0161\u010da Drama Ljubljana, predstavnika Art Nouveau umetnosti, krenuli smo ka Kongresnom trgu, gde smo zastali ispred crkve Svete Trojice (Ur\u0161ulinske crkve), arhitekte Jo\u017eeta Ple\u010dnika. Kako je njen primarni arhitekta bio Carlo Martinuzzi, ona spada u barokni stil Padove. Glavni, mermerni oltar ove crkve, sa simbolima vere, nade i ljubavi, delo je \u010duvenog baroknog vajara Francesca Robbe. <\/p>\n\n\n\n

Crkva Navje\u0161tenja Marijina, tako\u0111e je u baroknom stilu i delo Italijana, po\u010dasnog gra\u0111anina Ljubljane, Francesca Robbe. Ona se nalazi na nekada\u0161njem \u2019Marijinom trgu\u2019, danas \u2019Pre\u0161ernovom trgu\u2019. <\/p>\n\n\n\n

Prelaziv\u0161i Zmajski most, jedan od najlep\u0161ih mostova secesijske arhitekture, slu\u0161ali smo o njegovom istorijatu. Oblikovao ga je arhitekta Jurij Zaninovi\u0107, koji je iza\u0161ao iz Be\u010dke \u0161kole profesora Wagnera, kao i Jo\u017ee Ple\u010dnik. <\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, na trgu \u0106irila i Metodija, zavr\u0161ili smo ispred katedrale Sv. Nikole. Ova velelepna barokna katedrala, delo arhitekte po imenu Andrea Pozzo, izaziva divljenje na samom ulazu, gde se nalaze Glavna vrata \u2013 Slovenska vrata. Ona su delo akademskog vajara Toneta Dem\u0161arja. Ova masivna gvozdena vrata, dubokom simbolikom pri\u010daju pri\u010du o nastanku i \u0161irenju hri\u0161\u0107anstva u Sloveniji. Od tla do vrha – od plodnog slovenskog tla, preko Sv. \u0106irila i Metodija, Primo\u017ea Trubara, sve do pape Jovana Pavla II. Pri\u010da je pro\u017eeta motivima oba Svetska rata. <\/p>\n\n\n\n

Da Ljubljana bude muzej na otvorenom, doprineo je i veliki slovena\u010dki vajar Jakov Brdar. Njegova dela, kao \u0161to su Adam i Eva, Satir i Prometej na Mesarskom mostu teraju polaznika da zastane i divi se pokretima njegovih ruku. Njegovo je i izvanredno delo \u2019Lica\u2019, sa \u010dijeg vrha te\u010de voda koja duboko simboli\u0161e \u017eivot i mno\u0161tvo rali\u010ditih lica koje on odnosi, u \u010demu postaju ista. <\/p>\n\n\n\n

U Ple\u010dnikovoj hi\u0161i, \u010duli smo mnogo o ovom slovena\u010dkom arhitekti, koga je slovena\u010dka katoli\u010dka crkva toliko cenila, da je 50 godina nakon njegove smrti predlo\u017eila da bude progla\u0161en za sveca.<\/p>\n\n\n\n

Papir je mali da bi na njega stalo sve \u0161to smo videli u Sloveniji. Da se opi\u0161u sva ta bajkovita mesta, divna poznanstva za ceo \u017eivot, uspomene i anegdote koje ostaju zauvek. Zahvalni smo Filozofskom fakultetu u Ljubljani i njenim predanim i pozitivnim profesorkama slovena\u010dkog jezika na prenesenom znanju, odli\u010dnoj organizaciji i svim prate\u0107im stvarima koje su Poletnu \u0161olu 2019. u\u010dinile nezaboravnom.<\/p>\n\n\n\n

\u2019Vrtim jezik, vrtim svet!\u2019<\/p>\n\n\n\n

Pi\u0161e:\nEmilija Vagaja<\/p>\n\n\n\n