{"id":1356,"date":"2019-07-05T17:28:19","date_gmt":"2019-07-05T15:28:19","guid":{"rendered":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/?p=1356"},"modified":"2019-07-05T21:57:31","modified_gmt":"2019-07-05T19:57:31","slug":"marko-japelj-aktuelni-i-uros-vagaja-takode-uspesni-i-plodni-scenograf-iz-50ih-i-60ih-godina-dvadesetog-veka-paralele","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.sksfrancepresernnis.org.rs\/index.php\/2019\/07\/05\/marko-japelj-aktuelni-i-uros-vagaja-takode-uspesni-i-plodni-scenograf-iz-50ih-i-60ih-godina-dvadesetog-veka-paralele\/","title":{"rendered":"MARKO JAPELJ AKTUELNI I URO\u0160 VAGAJA TAKO\u0110E USPE\u0160NI I PLODNI SCENOGRAF IZ 50IH I 60IH GODINA DVADESETOG VEKA —- PARALELE"},"content":{"rendered":"\n

Shvativ\u0161i\nda ga veoma zanima dizajniiranje i prostor, Marko Japelj upisuje studije\narhitekture,  kako bi dobio znanja da\nprakti\u010dno realizuje svoju veliku ljubav. Jo\u0161 na studijama, realizirao je svoju\nprvu scenografiju. Prva profesionalna scenografija se odnosi na predstavu \u201eTri\nsestre\u201c u  re\u017eiji Vita Taufera \/ 1987.\n\/.Ostvario je preko 200 scenografija za pozori\u0161te, film, tv serije, reklame, u\nSloveniji i inostranstvu. Prelomna predstava je bila \u201e\u0160eherezada\u201c 90ih godina,\nod kada redovno sara\u0111uje sa Edwardom Clugom. Pored projekata u Sloveniji,\nrealizovao je brojne projekte za operske i baletne ku\u0107e u Cirihu, Gentu,\nAntwerpenu, Rigi, Bratislavi, Metzu, Zagrebu, Beogradu, Australiji, Nema\u010dkoj,\nEngleskoj.<\/p>\n\n\n\n

Bio je dve\ngodine gostuju\u0107i profesor i rukovodilac odeljka za scenografiju na Visokoj\n\u0161koli za uporednu umetnost u Be\u010du.<\/p>\n\n\n\n

Za svoj rad\nnagra\u0111ivan je vi\u0161e puta. Dobio je Pre\u0161ernovu nagradu za 1996. godinu.<\/p>\n\n\n\n

Uro\u0161 Vagaja\n\/ 1920. \/ upisao je arhitekturu u Ljubljani 1941. godine. Rat je nasilno\nprekinuo studije. Uklju\u010duje se u pokret OF od samog po\u010detka. Od januara 1945.\nradi kao crta\u010d i korektor u partizanskoj \u0161tampariji \u201eDoberdob\u201c. Odmah nakon\noslobodjenja ide u Prag na studije arhitekture. Nakon rezolucije Informbiroa\n1948. vra\u0107a se u zemlju i nastavlja sa studijama u Ljubljani .<\/p>\n\n\n\n

Tokom\n\u010ditavog profesionalnog perioda, od po\u010detka 50ih pa do njegve smrti 1971. je bio\nslobodan umetnik. Za svoj rad dobio je mnoge nagrade, medju kojima i Pre\u0161ernovu\nnagradu za 1969. godinu.U obrazlo\u017eenju stoji da, pored temeljite funkcionalne\nobrade scenskog prostora, komponuje taj prostor sa dubokim umetni\u010dkim ose\u0107ajem\nza likovne elemente, \u0161to uzdi\u017ee scenu iznad konstruktivisti\u010dkog dizajna. Njegov\nprostor nije samo lju\u0161tura doga\u0111aja, no di\u0161e tipi\u010dnom atmosferom. Va\u017ean je i\nkao dizajner knjiga, plakata, kataloga, prospekata i svih vrsta grafi\u010dkog\nizra\u017eavanja. Radovi su mu izlagani u mnogim evropskim zemljama.<\/p>\n\n\n\n

Na\ndvadesetu obletnicu njegove smrti, 1991. godine, Muzej arhitekture Ljubljana je\nu Jakopi\u010devoj galeriji organizovao retrospektivnu izlo\u017ebu \u201eOblikovanje\nv petdesetih in \u0161estdesetih letih\u201c. Tom prilikom je \u0161tampana prigodna monografija\no njegovom delu,plod velikog i dugog istra\u017eivanja kusto\u0161kinje muzeja.<\/p>\n\n\n\n

Moja\nmalenkost je Marku Japelju poslala mail, u kome mu \u010destitam na apsolutnoj pobedi\nna festivalu u Ni\u0161u sa dramom \u201eSumrak Bogova\u201c. Obavestila sam ga da su mnogi\n\u010dlanovi SKS France Pre\u0161eren gledali dramu, a ja sam pisala i kritiku na\ninternet stranici dru\u0161va. Pored toga sam mu napisala da je moj deda po ocu,\nUro\u0161 Vagaja , bio scenograf i daje,izmedju ostalih pozori\u0161nih ku\u0107a, radio\nscenografiju i za SNG Maribor.Na kraju sam ga zamolila da ka\u017ee ne\u0161to o nagra\u0111enoj\npredstavi, kao i da prokomentari\u0161e scenografiju nekad i sad.<\/p>\n\n\n\n

Marko\nJapelj je odgovorio da mu je veoma drago da je predstava tako dobro primljena u\nNi\u0161u. Pohvalio je moju kritiku sa sajta i rekao da je tu ve\u0107 dato \u0161to se ti\u010de\nizvedbe i koncepta predstave,  kao i\nodnosa tada\u0161njeg i sada\u0161njeg istorijskog okvira.Rekao je da mu je moj deda\npoznat po imenu i je da ba\u0161 trenutno u Ljubljani postavljena izlo\u017eba \u201eScenografija\nu Sloveniji do 1991. godine\u201c gde je predstavljen i moj deda, a i njegovi\npo\u010detni radovi.Napisao je da je njegov deda po ocu bio pozori\u0161ni fotograf do\npo\u010detka 60ih, tako da nema slika spomenute predstave u njihovom arhivu. Slike\nkoje su u monografiji verovatno su onda do\u0161le iz arhive Obzorja Maribor.<\/p>\n\n\n\n

Vra\u0107aju\u0107i se\nna predstavu ka\u017ee: \u201eI ja mislim da je izvedbeni koncept predstave jako dobar,\njer govori o tome kako brzo iz nekog, barem na prvi pogled normalnog miljea,\neskalira mr\u017enja i krajnja agresija. Scenografski sam poku\u0161ao pratiti sa\nlociranjem velike pe\u0107i, koja se transformi\u0161e iz \u2019doma\u0107eg\u2019 kamina u idustrijsku\npe\u0107, te u krajnjoj fazi u krematorijsku pe\u0107.Ina\u010de smatram da scenografije treba\nuvek suditi prema vremenskom kontekstu, kako se percepcija publike i javnosti\nstalno menja. Sada, u poplavi informacija,izo\u0161trene, reducirane i usmerene\nporuke lak\u0161e sti\u017eu i taknu se gledalaca, koji koji ih u tom obliku shvataju\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Na kraju mi je gospodin Japelj \u010destitao na skorom diplomiranju i po\u017eeleo uspe\u0161an profesionalni put. Spomenuo je da je u njegovoj porodici bilo nekoliko lekara. Sa Srbijom je bio najvi\u0161e povezan njegov pradeda Edo \u0160lajmer,koji je kao hirurg dobrovoljac u\u010devstvovao u Balkanskim ratovima. Njegov otac se rado se\u0107a meseci provedenih na VMA Beograd.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj \u010dlanak je pisan pod jakim li\u010dnim emotivnim nabojem. Pored ovog razgovora putem interneta, sa meni dragim scenografom izuzetnih predstava, bila je prisutna i \u017eelja da se o\u010duva uspomena na mog dedu, predstavi on, a pored njega i izuzetni savremeni slovena\u010dki scenograf. \u010clanak bi trebalo da se objavi na sajtu SKS France Pre\u0161eren na obletnicu smrti moga dede 5. jula 2019.<\/p>\n\n\n\n

Vi\u0161e o delu Uro\u0161a Vagaje mo\u017eete videti na spletnoj strani — vagaja.com<\/a><\/p>\n\n\n\n

Pi\u0161e: Emilija Vagaja<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n